Sveti Arhangeli Prizren

СРПСКА ЦАРСКА ЛАВРА СВЕТИХ АРХАНГЕЛА КОД ПРИЗРЕНА

Српска царска Светоархангелска лавра, један од најзначајнијих српских духовних, националних и историјских средишта, чини велики манастирски комплекс у клисури реке Бистрице, 3 километра од Призрена. Српски цар Душан Силни подигао је ову светињу као своју задужбину, у периоду између 1343. и 1352. године. Манастир је у Средњем веку имао братство од преко двеста монаха, а био је и позорје значајних историјских сабора српског народа. У склопу манастирског комплекса налазила се монументална црква Светих Архангела, мања црква Светог Николе, вишеспратни манастирки конаци, библиотека, болница, као и пространа манастирска трпезарија, саграђена у облику уписаног крста. Светоархангелска лавра названа је "највећим архитектонским делом које је српски човек направио", а по духовно-уметничким дометима спада у једну од најрепрезентативнијих целина српске средњевековне уметности. По градитељској лепоти и раскоши Свети Архангели су били познати широм Европе. Након освајања Призрена 1455. године, Турци су разорили манастир. Убрзо је, услед тешких зулума, опустео, а од друге половине 16. века почиње његово рушење до темеља. Обнова манастира је почела тек у ново доба, 1995. године, да би, током страдалне 1999. године и мартовског погрома 2004, светиња до краја изгорела. Данас у овој древној светињи живи и обнавља је архимандрит Михаило, под заштитом немачких снага КФОР-а. 

Манастир Светих Арханђела код Призрена – страдални и на небо вазнесени храм

Поред свевидећег ока Божијег, које никада не спава, на небеском своду, како каже Свети владика Николај, има више очију неголи звијезда, а то су очи анђелске. И, никакав зид, никава завјеса, ни људска намјера не могу од тих очију сакрити догађања и збивања овдје, на земљи. Да анђели Божији, као јаке духовне силе непрекидно надахњују овај наш људски свијет, и да су непрекидно у општењу са нама, свједочи и овај древни манастир, крај царског града Призрена, на заравни међу стрмим литицама, који је, на темељима старе цркве посвећене "војводама небеских сила" – арханђелима Гаврилу и Михаилу, подигао, средином 14. вијека, као своју дивну задужбину и гробну цркву, Душан Силни, цар Срба и Грка, када се Српско царство налазило на врхунцу своје славе и моћи, посветивши га истим бестјелесним силама – Арханђелима, чуварима вјере хришћанске и вјесницима најрадосније вијести од постанка свијета.